Povrede organa toraksa 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 12

SADRŽAJ
UVOD..............................................................................................................................................2
Anatomija i funkcija organa toraksa....................................................................................3
Povrede zida grudnog koša..................................................................................................5
Prelomi rebara..........................................................................................................5
Torakalni kapak (dvostruki serijski prelom rebara).................................................6
Traumatski pneumotoraks........................................................................................7
Traumatski hematotoraks………………………………………………………….9
ZAKLJUČAK................................................................................................................................11
LITERATURA..............................................................................................................................12
UVOD
Otvorene povrede su one sa narušenim kontinuitetom kože, pri čemu su ošećeni i njeni dubinski slojevi. Mogu biti izazvane mehaničkom silom, visokom ili niskom temperaturom i hemijskim sredstvima (rane, opekotine, smrzotine, posekotine, amputacije, otvoreni prelomi). Kod zatvorenih povreda nije narušen kontinuitet kože. Tu se ubrajaju: modrice, ubodi insekata, ogrebotine, oguljotine, manje posekotine, uganuća, iščašenja i zatvoreni prelomi kosti. Najčešće povrede torakalnog zida nastaju dejstvom tupe sile pri padu i u saobraćajnim udesima. Obično su udružene sa povredama glave i prelomima dugih kostiju. Kompleksne povrede su često smrtonosne. Penetrantne povrede su rezultat uboda oštrim predmetima ill povreda projektilima.
Anatomija i funkcija organa toraksa
Toraks je središte organa koji obavljaju dve vitalne funkcije: ventilaciju (respiraciju) i cirkulaciju. Ventilaciju omogućuju prohodni disajni putevi i rad ventilacione pumpe. Cirkulaciju obezbeđuje funkcija srca koja nizak venski pretvara u visok arterijski pritisak, osigurava dovoljan arterijski perfuzioni pritisak u tkivima i venski povratak krvi ka srcu. Kroz grudni koš prolazi i jednjak kao spoj organa za unošenje hrane i tečnosti u abdominalni deo digestivnog sistema.
Torakalni zid- grudni koš čini spreda sternum, pozadi 12 torakalnih pršljenova, a njih povezuje 12 pari rebara. Prvih šest rebara je povezano direktno sa siernumom preko kostohondralnog spoja. Od sedmog do desetog rebra stvara se rebami luk spojen hondralnom vezom uz donji rub sternuma, a dva poslednja rebra su slobodna.
Rebra su međusobno spojena sa tri sloja interkostalnih mišica koji podizanjem kosine rebara i sternuma povećavaju torakalni prostor i učestvuju u radu ventilacione pumpe. Na donjem rubu rebara posloji žleb gde su smeštene arterija, vena i interkoslalni nerv šlo je vazno znati pri punkciji i torakoktomiji intrapleuralnog prostora. Zato se penetracija iglom izvodi uz gornju ivicu donjeg rebra.
Plućna maramica je serozna opna koja naleže na sloj vezivnog tkiva. Mezotelne ćelije pleure oblažu sa jedne slrane zid grudnog koša, medijastinalnu pregradu i dijafragmu i čine parijentalnu pleuru. Parijelalna pleura se naslavlja preko hilusa pluća, oblaže pluća i lobarne incizure i naziva se visceralna pleura. Između dve serozne opne posloji stalno kretanje tankog sloja tečnosti koja održava vlaznost i pokretIjivost površina. Parijetalna pleura je shabdevena nervnim završecima za bol od interkostalnih nerava, a visceralna pleura je neosetljiva.
Najsloženiji deo disajnog puta nalazi se iznad larinksa gde se ukrštaju putevi hrane i tečnosti u jednjak i vazduha u traheobronhijalno stablo. U toku akta gutanja izvestan deo vazduha normalno dospeva u ezofagus, ali hrana, saliva ili sekrecija iz orofarinksa ne smeju da dopru u disajne puteve. Refleksni mehanizam koji određuje prolaz vazduha i hrane nestaje u bolesnika u komi, anesleziji i kod određenih neuromuskularnih oboljenja. Funkcija larinksa je neophodna za ostvarivanje iskašljavanja stranog sadržaja iz traheobronliijalnog stabla.

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturskiradovi.net 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: maturskiradovi.net@gmail.com